прева́лити
превалити
Лема
превалити
Извор
том 4, стр. 877, редослед 12
- 1.а.
преврнути, свалити на бок, оборити, претурити, срушити што.
— ворски му је пред носом три пута превалио пуну чашу. еск. Ј.
- 1.б.
преврнути сједне стране на другу (обично нешто тешко, непокретно).
— Газдарица им превали усправљени џак на мишице.
Већ сутра поћи ће газди, па нек превали куд је накренуло.
- 2.
прећи ходајући или возећи се (неку удаљеност, растојање, планину).
— Превалио је већ петнаест километара, а има још пет до трговишта.
- 3.
пасти иза чега, зопасти, заћи (о сунцу).
— Још мало, па ће и сунце превалити за планину.
- 4.
проћи, протећи, минути (о времену).
— И подне превали давно, а жега још мори јако.
- 5.
ипунити, навршити одређено доба живота.
— Бијаше Дамјан већ превалио двадесету годину.
Фразе
~ очи на кога широко отворити очи (обично чудећи се или претећи). — Он зине, преваливши очи с бабе на матер. Пав.; ~ преко главе издржати, поднети, преживети што неугодно, мучно; ~ преко језика (зуба) једва, с муком изговорити што. — Једва превали преко језика: — Женим се! Рист.; ~ сирће разг. учинити нешто што повлачи неугодне последице (нпр. украсти, проневерити). — Био ... и на ситу и на решету ... iајпосле ... превалио сирће, па затумарао где га нико не познаје.
Пододреднице
1. окренути се, обрнути се лежећи с једне стране на другу, преврнути се. — Од себе га Максим помицаше, док се Осман у сну превалио. НП Вук. 2. пасти, срушити се, свалити се. — Три четири момка га опколише, растегнувши коноп којим ће му стегнути ноге да се превали. Мат. Превали се коњ у глиб. Рј. А. 3. спустити се, сести наслонивши се. — Узме пружено писмо ... и превали се на диван. Крањч. Стј. 4. испруживши се лећи. — Он оде, а ја се превалим и оно још мало ноћи до зоре преспавам. Јурк. Осетила је да не може седети].,. превалила се на даску коју су изнели да се осуши. Сек
Изворни текст (OCR)
прева́лити, прѐва̄лӣм сврш. 1. а. преврнути, свалити на бок, оборити, претурити, срушити што. — ворски му је пред носом три пута превалио пуну чашу. еск. Ј. б. преврнути сједне стране на другу (обично нешто тешко, непокретно). — Газдарица им превали усправљени џак на мишице. Сек. фиг. Већ сутра поћи ће газди, па нек превали куд је накренуло. Ћип. 2. прећи ходајући или возећи се (неку удаљеност, растојање, планину). — Превалио је већ петнаест километара, а има још пет до трговишта. Тур. 3. пасти иза чега, зопасти, заћи (о сунцу). — Још мало, па ће и сунце превалити за планину. Глиш. 4. проћи, протећи, минути (о времену). — И подне превали давно, а жега још мори јако. Ил. 5. ипунити, навршити одређено доба живота. — Бијаше Дамјан већ превалио двадесету годину. Јурк.