прева̀рљиво̄ст
преварљивост
Лема
преварљивост
Извор
том 4, стр. 878, редослед 14
- —
својство онога што је преварљиво.
— Човјек је у себи сјединио све гријехе, све преварљивости. Нех. служећи се преваром.
— Живи с њоме, а прѐва̄рнӣк и пре́варнӣк (ек. и ијек.; ијек. и пријѐварнӣк) м онај који се служи преварама. — Издајице сте и пријеварници. Нех. Крв ће преварника ... исцурити као кроз грло прешумне чесме.
пре̏ва̄рно и пре́варно (ек. и ијек.; ијек. и прије̑варно) прил. на преваран начин, она га преварно пумпа. Уј. Долазили су дуждеви људи и пријеварно премамили сестрића му. Љуб. Ти ћеш се градити њиме пријеварно.
преваспита́вати (се), -ѝта̄ва̄м (се) несврш. и уч. према преваспитати (се).
Изворни текст (OCR)
прева̀рљиво̄ст, -ости ж својство онога што је преварљиво. — Човјек је у себи сјединио све гријехе, све преварљивости. Нех. прѐва̄рнӣк и пре́варнӣк (ек. и ијек.; ијек. и пријѐварнӣк) м онај који се служи преварама. — Издајице сте и пријеварници. Нех. Крв ће преварника ... исцурити као кроз грло прешумне чесме. Божић. пре̏ва̄рно и пре́варно (ек. и ијек.; ијек. и прије̑варно) прил. на преваран начин, служећи се преваром. — Живи с њоме, а она га преварно пумпа. Уј. Долазили су дуждеви људи и пријеварно премамили сестрића му. Љуб. Ти ћеш се градити њиме пријеварно. Марет. преваспита́вати (се), -ѝта̄ва̄м (се) несврш. и уч. према преваспитати (се).