прѐверити
преверити
Лема
преверити
Извор
том 4, стр. 880, редослед 3
- 1.а.
ијек. прѐвјерити, сврш а. променити веру, прећи на другу веру.
— Моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин ... Цвијета треба да превјери ... треба да је мужевљеве вјере.
- 1.б.
принудити, присилити кога да прими другу вероцсповест, обратити кога на другу веру; придобити кога за своје уверење.
— Душман ће нам све узети: дјецу ће нам превјерити.
Не дај се преврнути, него ти превјери кога можеш.
- 2.
прекршити веру, изневерити.
— Тврда ти је вјера у јунака, кад је за̏да, превјерити неће. Вел. ( брате Илија, о рођена земљо, што ме то ослијепи и заведе да вас ћедо хтједох превјерити!
Пододреднице
напустити своју веру; изневерити своју реч. — Сваки Србин који се превјери, просто му било вјеру што загрли другу. Њег. Превјери ли се тко, оштрица расјећи ће листину мира. Шен
Изворни текст (OCR)
прѐверити, -ӣм, ијек. прѐвјерити, сврш. 1. а. променити веру, прећи на другу веру. — Моја мајка била је хришћанка, а ја сам кршћанин ... Цвијета треба да превјери ... треба да је мужевљеве вјере. Ћип. б. принудити, присилити кога да прими другу вероцсповест, обратити кога на другу веру; придобити кога за своје уверење. — Душман ће нам све узети: дјецу ће нам превјерити. Шант. Не дај се преврнути, него ти превјери кога можеш. Гор. 2. прекршити веру, изневерити. — Тврда ти је вјера у јунака, кад је за̏да, превјерити неће. Вел. ( брате Илија, о рођена земљо, што ме то ослијепи и заведе да вас ћедо хтједох превјерити! Ћоп.