Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѐвеја̄но̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 879

прѐвеја̄но̄ст

превејаност

Лема

превејаност

Извор

том 4, стр. 879, редослед 12

  1. —

    (ек., понекад и у ијек.), ијек. прѐвија̄но̄ст ж својство онога који је превејан.

    ек. — екавскиијек. — ијекавскиж — женски род
    — Иза сваке његове ријечи треба да се осјети превејаност.
    Мар.
    превеја́нштина (ек., понекад и у ијек.), ијек. превија́нштина, ж поступак превејанца. — Дашто, бит ће то превејанштина његова, досјетка ... младога човјека.
    Новак
Изворни текст (OCR)
прѐвеја̄но̄ст, -ости (ек., понекад и у ијек.), ијек. прѐвија̄но̄ст ж својство онога који је превејан. — Иза сваке његове ријечи треба да се осјети превејаност. Мар. превеја́нштина (ек., понекад и у ијек.), ијек. превија́нштина, ж поступак превејанца. — Дашто, бит ће то превејанштина његова, досјетка ... младога човјека. Новак.