превр́нути
преврнути QA: medium
Лема
преврнути
Извор
том 4, стр. 886, редослед 5
- 1.а.
претурити, оборити: ~ чашу, боцу, столицу
- 1.б.
окренути на другу, противну страну, преокренути.
— Па ако што лепо сневате ... преврните јастук па да и ја то сневам.
Требало би ребарца преврнути на другу страну.
- 1.в.
преправити (одећу) окрећући је на наличје: ~ одело.
— Преврне му стару кравату.
- 1.г.
преорати, прекопати (земљу).
— Матиша се био одлучио да бар један добар комад земље преврне и засади американком лозом].
Преврне земљу и посије пшеницу.
- 1.д.
окренути (лист књиге).
— Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних. Вес.
- 1.ђ.
(очи) превратити, преокренути очну јабучицу (као израз каквог телесног или душевног стања).
— Скочим из постеље, видим, мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила, умреће сигурно.
Јован преврне бјелочнице од бијеса.
- 1.е.
необ. преокренувши суд истрести његову садржину у други.
— Даривах сиромашка и у удовичке тигње преврнух воњ маслости и свјежу доброст лигње.
- 1.ж.
учинити да се неко извали, падне, оборити кога.
— Убише Милуна ... неки га Пишта преврнуо пушком ка̂ зеца.
- 2.
испреметати, претурити, претражити.
— Преврнуше не само књижницу него и кућу, па чак и таван, али несретној »Дубравци« ни трага ни гласа.
- 3.а.
фиг. потпуно изменити, изокренути, преиначити.
— Исти је смисао њихов ријечи сасвим преврнуо.
То је био онај јуни који је преврнуо судбину света.
- 3.б.
преобратити, претворити.
— Моје сласти ти у јад преврну.
Виле ... Могле би те преврнут у врану.
- 3.в.
нагло прекинути и изменити ток мисли, говора и прећи на нешто друго.
— Одвјетник ... говори са суцем, а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику.
- 3.г.
учинити да ко измени мишљење.
— Особита је, своја глава, ни легија анђела не би га преврнула.
- 3.д.
заузети држање супротно дотадашњем, прећи на противну страну.
— Бишево преврну. Све се окрену против паше. Ж 1955.
- 3.ђ.
изневерити, прекршити (веру, обећање).
— Он је први вјером преврнуо.
- 4.
фиг. уништити, упропастити.
— Тај душман устао да преврне његову кућу, да га уни!пти, и њега и све њеrово.
- 5.
полудети.
— У селу је свијет говорио да је Јеремија преврнуо.
- 6.
проћи, превалити (о времену).
archaic— Теке бјеше преврнуло подне.
језик (језиком) проговорити. — где ће ми ... опростити кад не може језик преврнути? Вукић.; ~ кабаницу променити свој став, своје уверење, изневерити; на главу што посве искренути; ~ небо и земљу све могуће предузети; ~ коме памет (мозак) залудити кога. — Ја сам већ многим преврнула памет.
тањир (сахан) коме не дати му јести.
Фразе
~ коме џепове опљачкати кога;
преврнуло се вино покварило се вино, добило неугодан мирис и укус који подсећа на свеж кисео купус.
Пододреднице
1. а. окренути се, обрнути се, превалити се. — Преврнем се ја на другу страну, па заспим опет. Вес. Преврни се на тврдом лежају и сањај. Фран. б. окрећући се на супротну страну испасти из чега. — Нека пази да се не преврнемо. Ј 1957. в. свалити се, срушити се на земљу. — Згодило га сред самог чела, па се богомољац преврне попут снопа. Гор. г. окренути се одозго према доле, преметнути се. — Чим која прангија опали, искочи из рупе и превали се у зраку. Пав. д. свалити се на што испруживши се целим телом. — Онда зевну, преврте се на кревет и захрка мирно. Лаs. Л. 2. фиг. потпуно се изменити, постати сасвим други, друкчији. — Не могаху се доста начудити како се ... господар Гргурин од главе до пете преврнуо био. Шен. Био је додуше и даље човек који зна зарадити ... али му се нарав преврнула. Сек. 3. безл. фиг. осетити наглу душевну промену због снажног узбуђења које одудара од обичнога стања, потрести се. — Аноки се нешто преврте у грудима ... нека хришћанска жица зазуја у њеним грудима. Лаз. Л
Изворни текст (OCR)
превр́нути, прѐвр̄не̄м сврш. 1. а. претурити, оборити: ~ чашу, боцу, столицу. б. окренути на другу, противну страну, преокренути. — Па ако што лепо сневате ... преврните јастук па да и ја то сневам. Срем. Требало би ребарца преврнути на другу страну. Бен. в. преправити (одећу) окрећући је на наличје: ~ одело. — Преврне му стару кравату. Каш. г. преорати, прекопати (земљу). — Матиша се био одлучио да бар један добар комад земље преврне и засади американком лозом]. Радул. Преврне земљу и посије пшеницу. Гор. д. окренути (лист књиге). — Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних. Вес. ђ. (очи) превратити, преокренути очну јабучицу (као израз каквог телесног или душевног стања). — Скочим из постеље, видим, мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила, умреће сигурно. Петр. Р. Јован преврне бјелочнице од бијеса. Донч. е. необ. преокренувши суд истрести његову садржину у други. — Даривах сиромашка и у удовичке тигње преврнух воњ маслости и свјежу доброст лигње. Уј. ж. учинити да се неко извали, падне, оборити кога. — Убише Милуна ... неки га Пишта преврнуо пушком ка̂ зеца. Рад. Д. 2. испреметати, претурити, претражити. — Преврнуше не само књижницу него и кућу, па чак и таван, али несретној »Дубравци« ни трага ни гласа. Кол. 3. фиг. а. потпуно изменити, изокренути, преиначити. — Исти је смисао њихов ријечи сасвим преврнуо. Кур. То је био онај јуни који је преврнуо судбину света. Бег. б. преобратити, претворити. — Моје сласти ти у јад преврну. Прер. Виле ... Могле би те преврнут у врану. Војн. в. нагло прекинути и изменити ток мисли, говора и прећи на нешто друго. — Одвјетник ... говори са суцем, а у неке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику. Ћип. г. учинити да ко измени мишљење. — Особита је, своја глава, ни легија анђела не би га преврнула. Шен. д. заузети држање супротно дотадашњем, прећи на противну страну. — Бишево преврну. Све се окрену против паше. Ж 1955. ђ. изневерити, прекршити (веру, обећање). — Он је први вјером преврнуо. Јурк. 4. фиг. уништити, упропастити. — Тај душман устао да преврне његову кућу, да га уни!пти, и њега и све њеrово. Мул. 5. полудети. — У селу је свијет говорио да је Јеремија преврнуо. Сиј. 6. заст. проћи, превалити (о времену). — Теке бјеше преврнуло подне. НП Вук.