Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

превр̀тљив

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 887

превр̀тљив

превртљив

Стална адреса

Лема

превртљив

Извор

том 4, стр. 887, редослед 5

  1. 1.

    који се лако преврће

  2. 2.а.

    фиг. непостојан, непоуздан, варљив.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Срећа је својеглава и превртљива.
    Маж. Ф.
  3. 2.б.

    несигуран, опасан.

    — Чини ... се да је то најмудрије у овим превртљивим временима.
    Вуков.
Изворни текст (OCR)
превр̀тљив, -а, -о 1. који се лако преврће. 2. фиг. а. непостојан, непоуздан, варљив. — Срећа је својеглава и превртљива. Маж. Ф. б. несигуран, опасан. — Чини ... се да је то најмудрије у овим превртљивим временима. Вуков.