прего̀нити

прегонити

Лема

прегонити

Извор

том 4, стр. 892, редослед 11

1.
несврш и уч. према прегнати.
уч. — учестали глагол
2.
сувише гонити, претерано замарати.
— Немој сине, коња прегонити, већ полако иди низ приморје.
НП Вук
3.
фиr. прелазити мерУ, границу у чему, преувеличавати, претеривати. —Нису прегонили кад су је сматрали за најлепшу девојку у селу. Вес. У томе страху не треба прегонити. Ул.

Пододреднице

~ се

уз. повр. 1. настојати постићи предност, бољи резултат у чему (продаји, куповини и сл.), надбијати се. — Око куће се цењка и прегони већ три недеље. Андр. И. Нешто се с претрглијама прегоне за Робу. М-О. фиг. Док се месец прегонио с облацима, стражар је шетао на бедемима. Поп. Ј. 2. препирати се, свађати се, гложити се. — Сједимо у соби ... неки пуше ... а неки се по робијаши прегоне око свеrа и свачеrа. Чол. Пошто је пало царство српско, око ње Боке се прегонили Турци и Млечићи. Љуб

уз. повр. настојати постићи предност, бољи резултат у чему (продаји, куповини и сл.), надбијати се.препирати се, свађати се, гложити се.

Изворни текст (OCR)

прего̀нити, прѐгомӣм несврш. 1. несврш. и уч. према прегнати. 2. сувише гонити, претерано замарати. — Немој сине, коња прегонити, већ полако иди низ приморје. НП Вук. 3. фиr. прелазити мерУ, границу у чему, преувеличавати, претеривати. —Нису прегонили кад су је сматрали за најлепшу девојку у селу. Вес. У томе страху не треба прегонити. Ул.