прего̀рети
прегорети
Лема
прегорети
Извор
том 4, стр. 892, редослед 18
- 1.
ијек. прего̀рјети, сврш 1. преломити се, сломити се изгоревши, прогоревши на једном месту; распасти се на делове, комаде од прејаке ватре.
— Прегореле су им батерије на радијV].
Под њом колоном су амбиси ... пуни прегорелих камионских и војничких костију.
- 2.
сувише се препећи поцрневши местимично и добивши укус (мирис) загорелости од дуготрајног печења, пржења, загорети.
— Пази да ти не прегори печење.
Забављали су се око кромпира, нагртали и загртали пепео, пазећи да не прегори.
- 3.
претерано грејати (о Сунцу).
— Јесени ове сунце преrорело.
- 4.
фиг. бити захваћен силном жељом, потребом за чим.
— Радош је дошао кући сав усплахирен, уморан, прегорео од жеђи. Заиска воде, напи се.
- 5.а.
фиг. постепено, с временом смирити се у подношењу каквог тешког губитка, какве несреће, жалости, увреде и сл., прежалити, преболети.
— Новце ћу прегорјети.
Повреду части није могла прегорјети.
Пошло је то у рат, прегорјело и кућу, и породицу.
- 5.б.
лишити се чега, остати без чега.
— Неће ти Пољак, ни Чех ... од своје воље прегорјети свога имена.
Тешко му је прегорјети духан. Цар
- 5.в.
савладати се, поднети.
— Нисам могла прегорети да по њиховом одласку не речем матери. М 1887. Мир ... ће све прегорјети, сваку бол пребољети.
Фразе
прегорела је крава каже се за краву кад је теле неколико дана не сиса и кад се не музе, па млеко засуши. Вук Рј.; прегореле ноге до колена изгубиле су способност кретања, остале су узете. — IУ нас стиже и трећа поћера ... прегорјеле ноге до кољена. НП Вук.; прегорело је брашно сувише се угрејало, ужегло испод жрвња кад набујала вода удари на коло. Рј. А.; ~ себе, ~ свој живот изложити живот смртној опасности.
Пододреднице
фиr. прегорети (5). — Зар мислиш да је теби самој тешко прегорјети се? ... Да знадеш како други трпе! Прегори се, и у томе ћеш наћи утјехе. Ћип. Па ни онда кад се прегориш, опет нијеси сталан: опет остају те тајне. Шимун
Изворни текст (OCR)
прего̀рети, -рӣм, ијек. прего̀рјети, сврш. 1. преломити се, сломити се изгоревши, прогоревши на једном месту; распасти се на делове, комаде од прејаке ватре. — Прегореле су им батерије на радијV]. Дед. В. Под њом колоном су амбиси ... пуни прегорелих камионских и војничких костију. Лал. 2. сувише се препећи поцрневши местимично и добивши укус (мирис) загорелости од дуготрајног печења, пржења, загорети. — Пази да ти не прегори печење. Јакш. Ђ. Забављали су се око кромпира, нагртали и загртали пепео, пазећи да не прегори. Ћос. Д. 3. претерано грејати (о Сунцу). — Јесени ове сунце преrорело. Радул. 4. фиг. бити захваћен силном жељом, потребом за чим. — Радош је дошао кући сав усплахирен, уморан, прегорео од жеђи. Заиска воде, напи се. Глиш. 5. фиг. а. постепено, с временом смирити се у подношењу каквог тешког губитка, какве несреће, жалости, увреде и сл., прежалити, преболети. — Новце ћу прегорјети. Тур. Повреду части није могла прегорјети. Бен. Пошло је то у рат, прегорјело и кућу, и породицу. Ћоп. б. лишити се чега, остати без чега. — Неће ти Пољак, ни Чех ... од своје воље прегорјети свога имена. Павл. Тешко му је прегорјети духан. Цар Е. в. савладати се, поднети. — Нисам могла прегорети да по њиховом одласку не речем матери. М 1887. Мир ... ће све прегорјети, сваку бол пребољети. Шен.