Одредница

прего̀рети

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 892

прего̀рети

прегорети

Стална адреса

Лема

прегорети

Извор

том 4, стр. 892, редослед 18

  1. 1.

    ијек. прего̀рјети, сврш 1. преломити се, сломити се изгоревши, прогоревши на једном месту; распасти се на делове, комаде од прејаке ватре.

    ијек. — ијекавски
    — Прегореле су им батерије на радијV].
    Дед. В.
    Под њом колоном су амбиси ... пуни прегорелих камионских и војничких костију.
    Лал.
  2. 2.

    сувише се препећи поцрневши местимично и добивши укус (мирис) загорелости од дуготрајног печења, пржења, загорети.

    — Пази да ти не прегори печење.
    Јакш. Ђ.
    Забављали су се око кромпира, нагртали и загртали пепео, пазећи да не прегори.
    Ћос. Д.
  3. 3.

    претерано грејати (о Сунцу).

    — Јесени ове сунце преrорело.
    Радул.
  4. 4.

    фиг. бити захваћен силном жељом, потребом за чим.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Радош је дошао кући сав усплахирен, уморан, прегорео од жеђи. Заиска воде, напи се.
    Глиш.
  5. 5.а.

    фиг. постепено, с временом смирити се у подношењу каквог тешког губитка, какве несреће, жалости, увреде и сл., прежалити, преболети.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи родсл. — слично
    — Новце ћу прегорјети.
    Тур.
    Повреду части није могла прегорјети.
    Бен.
    Пошло је то у рат, прегорјело и кућу, и породицу.
    Ћоп.
  6. 5.б.

    лишити се чега, остати без чега.

    — Неће ти Пољак, ни Чех ... од своје воље прегорјети свога имена.
    Павл.
    Тешко му је прегорјети духан. Цар
  7. 5.в.

    савладати се, поднети.

    — Нисам могла прегорети да по њиховом одласку не речем матери. М 1887. Мир ... ће све прегорјети, сваку бол пребољети.
    Шен.

Фразе

прегорела је крава каже се за краву кад је теле неколико дана не сиса и кад се не музе, па млеко засуши. Вук Рј.; прегореле ноге до колена изгубиле су способност кретања, остале су узете. — IУ нас стиже и трећа поћера ... прегорјеле ноге до кољена. НП Вук.; прегорело је брашно сувише се угрејало, ужегло испод жрвња кад набујала вода удари на коло. Рј. А.; ~ себе, ~ свој живот изложити живот смртној опасности.

Пододреднице

~ се

фиr. прегорети (5). — Зар мислиш да је теби самој тешко прегорјети се? ... Да знадеш како други трпе! Прегори се, и у томе ћеш наћи утјехе. Ћип. Па ни онда кад се прегориш, опет нијеси сталан: опет остају те тајне. Шимун

фиr. прегорети (5).
Изворни текст (OCR)
прего̀рети, -рӣм, ијек. прего̀рјети, сврш. 1. преломити се, сломити се изгоревши, прогоревши на једном месту; распасти се на делове, комаде од прејаке ватре. — Прегореле су им батерије на радијV]. Дед. В. Под њом колоном су амбиси ... пуни прегорелих камионских и војничких костију. Лал. 2. сувише се препећи поцрневши местимично и добивши укус (мирис) загорелости од дуготрајног печења, пржења, загорети. — Пази да ти не прегори печење. Јакш. Ђ. Забављали су се око кромпира, нагртали и загртали пепео, пазећи да не прегори. Ћос. Д. 3. претерано грејати (о Сунцу). — Јесени ове сунце преrорело. Радул. 4. фиг. бити захваћен силном жељом, потребом за чим. — Радош је дошао кући сав усплахирен, уморан, прегорео од жеђи. Заиска воде, напи се. Глиш. 5. фиг. а. постепено, с временом смирити се у подношењу каквог тешког губитка, какве несреће, жалости, увреде и сл., прежалити, преболети. — Новце ћу прегорјети. Тур. Повреду части није могла прегорјети. Бен. Пошло је то у рат, прегорјело и кућу, и породицу. Ћоп. б. лишити се чега, остати без чега. — Неће ти Пољак, ни Чех ... од своје воље прегорјети свога имена. Павл. Тешко му је прегорјети духан. Цар Е. в. савладати се, поднети. — Нисам могла прегорети да по њиховом одласку не речем матери. М 1887. Мир ... ће све прегорјети, сваку бол пребољети. Шен.