Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

предва́ја̄ње

стом 4, стр. 899

предва́ја̄ње

предвајање

Лема

предвајање

Извор

том 4, стр. 899, редослед 2

  1. 1.

    гл. им. од предвајати (се) предва́јати (се), прѐдва̄ја̄м (се) несврu 1. несврш. и уч. према предвојити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. 2.

    престајати.

    — Пушка пуца, никад не предваја.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
предва́ја̄ње с гл. им. од предвајати (се). предва́јати (се), прѐдва̄ја̄м (се) несврu 1. несврш. и уч. према предвојити (се). 2. престајати. — Пушка пуца, никад не предваја. НП Вук.