предо̀чити

предочити

Лема

предочити

Извор

том 4, стр. 907, редослед 25

1.
јасно, сликовито, живо изнетши што пред кога, представити (себи или коме).
— И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче карата како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи.
Ћип.
Ту занимљиву чињеницу предочит ћемо једним замишљеним примјером.
Кем.
2.
обратити пажњу коме на што, упозорити.
— ћидео је Милош да му је Њук давао искрене савете и да му је предочио какве последице може имати његова управа.
Прод.
Он ми је предочио племениту сврху у коју се концерт приређује.
Ивак.

Пододреднице

~ се

приказати се, појавити се у мисли, у машти. — Предочи му се и Стипан, некад мили Стипан, а сад црњи од ђавола. Мат

приказати се, појавити се у мисли, у машти.

Изворни текст (OCR)

предо̀чити, прѐдочӣм сврш. 1. јасно, сликовито, живо изнетши што пред кога, представити (себи или коме). — И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче карата како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи. Ћип. Ту занимљиву чињеницу предочит ћемо једним замишљеним примјером. Кем. 2. обратити пажњу коме на што, упозорити. — ћидео је Милош  да му је Њук давао искрене савете и да му је предочио какве последице може имати његова управа. Прод. Он ми је предочио племениту сврху у коју се концерт приређује. Ивак.