Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

предругојачи́ва̄ње

стом 4, стр. 908

предругојачи́ва̄ње

предругојачивање

Лема

предругојачивање

Извор

том 4, стр. 908, редослед 14

  1. —

    гл. им. од предругојачивати (се) предругојачавати (се) несерш. и уч. према предругојачити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицауч. — учестали глагол
    — Прелијева се у њему предругојачи́вати (се), -ја̀чује̄м (се) = ... нешто што предругојачује ствари.
    Цес. А.
Изворни текст (OCR)
предругојачи́ва̄ње с гл. им. од предругојачивати (се). предругојачи́вати (се), -ја̀чује̄м (се) = предругојачавати (се) несерш. и уч. према предругојачити (се). — Прелијева се у њему ... нешто што предругојачује ствари. Цес. А.