предугова́рати

предуговарати

предуговарати

том 4, стр. 912, редослед 18

в.
и уч према предуговорити. В. пр. уз гл. им. предуговарање.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

предугова́рати, -о̀ва̄ра̄м несврш. и уч. према предуговорити. В. пр. уз гл. им. предуговарање.