прежи́вети
преживети
Лема
преживети
Извор
том 4, стр. 916, редослед 13
- 1.а.
ијек. прежи́вјети, сврш. а. провести, проживети (век, живот).
— Свјетло свијета угледао је гдје су се родили и његови пређи који су тамо живјели и преживјели свој вијек.
- 1.б.
остати (живећи) до краја живота.
— И сад ам дошо̂ да вође овдје преживим.
- 1.в.
провести у животу, проживети.
— Тридесет година преживио, па у чему, па у што?!
- 2.а.
остати жив, живети дуже а. од назначеног времена.
— Лијечници веле да неће преживјети једне године дана.
Боловаће у
- 48.
и
- 50.б.
години; ако ове преживи, живеће сто година. Срем. б. од кога другога, остати у животу после смрти кога, надживети кога.
— Жена је за двије године преживјела племенитога друrа. Ков.
- 50.а.
Удри! ... Ако те преживим
— убићу се!
- 3.
поднети, издржати, претрпети; остати жив (после чега непријатног, неугодног).
— Мој народе и Моје колено, страховите преживесмо дане.
Ох, ја ћу себе прије скончати него ту срамоту ... преживјети.
- 4.
фиг. застарети.
— Али та шамија ... давно се носила у касаби и већ је преживјела.
Стари колонијални систем дефинитивно је преживео. Б 1958.
Пододреднице
застарети, постати несавремен, бити изван употребе, моде. — Ну ја кажем да се овај мађарски сабор већ у првој сједници преживио, да се он преживио онај час кад није прогласио једнакост народности Унгарије. Старч. Његова М. Видаковића дела су се одиста потпуно преживела, и нико их више не чита. Поп. П
Изворни текст (OCR)
прежи́вети, -вӣм, ијек. прежи́вјети, сврш. 1. а. провести, проживети (век, живот). — Свјетло свијета угледао је ... гдје су се родили и његови пређи који су тамо живјели и преживјели свој вијек. Мишк. б. остати (живећи) до краја живота. — И сад ам дошо̂ да вође овдје преживим. Ћор. в. провести у животу, проживети. — Тридесет година преживио, па у чему, па у што?! Коз. И. 2. остати жив, живети дуже а. од назначеног времена. — Лијечници веле да неће преживјети једне године дана. Том. Боловаће у 48. и 50. години; ако ове преживи, живеће сто година. Срем. б. од кога другога, остати у животу после смрти кога, надживети кога. — Жена је за двије године преживјела племенитога друrа. Ков. А. Удри! ... Ако те преживим — убићу се! Вес. 3. поднети, издржати, претрпети; остати жив (после чега непријатног, неугодног). — Мој народе и Моје колено, страховите преживесмо дане. Змај. Ох, ја ћу себе прије скончати него ту срамоту ... преживјети. Огр. 4. фиг. застарети. — Али та шамија ... давно се носила у касаби и већ је преживјела. Мул. Стари колонијални систем дефинитивно је преживео. Б 1958.