презимо̀вати
презимовати
Лема
презимовати
Извор
том 4, стр. 919, редослед 27
- —
в. презимити.
— Здунић презимовао у затвору, а на прољеће га пустише. Тур. пре́зир и пре̏зӣр (ек. и ијек.; ијек. и пријѐзир) м осећање и показивање крајњег омаловажавања према коме.
— На усницама покаже јој се сјенка презира. Ков.
- а.
А. Увијек би у мени овај разговор изазивао гађење и презир. Чол. У њезиним пламеним погледима ... било је ... пријезира. Новак.
Изворни текст (OCR)
презимо̀вати, -ѝмује̄м сврш. в. презимити. — Здунић презимовао у затвору, а на прољеће га пустише. Тур. пре́зир и пре̏зӣр (ек. и ијек.; ијек. и пријѐзир) м осећање и показивање крајњег омаловажавања према коме. — На усницама покаже јој се сјенка презира. Ков. А. Увијек би у мени овај разговор изазивао гађење и презир. Чол. У њезиним пламеним погледима ... било је ... пријезира. Новак.