пре̑к
прек
Лема
прек
Извор
том 4, стр. 923, редослед 11
- 1.а.
ијек. при̏јек (комп пре̏чӣ) а. који се налази, који је смештен попреко чега; супр. уздужан.
— Остави рад и дућан ... па полете другим пречим улицама.
- 1.б.
који иде равно, правце, без завијутака, најкраћи.
— Он је рекао да иде наоколо, а ово је пријеки пут.
Потече пријеким путем и престиже синове. Рад.
- 1.в.
фиг. непосредан, нагао, који није постепен. —У случају преке опасности за јавну сигурност указни закони могли су се ... издавати. Јов. С.
- 1.г.
који се не може одгађати, који треба одмах извршити, хитан.
— Имам ја пречеrа посла.
Даћу ти од тражене своте колико имам за она пречи дуг, а за ... књиге ме причека].
- 1.д.
важан, који је од веће вредности.
— Комшија је некад пречи од брата.
Здравље је ипак прече од забаве.
- 2.а.
фиг. који се брзо разљути, ражести, нагао, жесток, пргав.
— Отац строг ... и пријек.
Нису га волелијер је био горд, прек и неприступачан. Алдр. И.
- 2.б.
груб, суров, немилостив.
— Растасмо се судбе вољом пријеком.
Рачки је одбацивао преке мере.
- 2.в.
који изражава љутњу, срдитост, строгост, немилосрдност.
— Мени је име Миленија, а вама?
— Мргуд.
— А тако добра душа па под таквим преким именом!
Оваква видјех мрка слова пријека врх једниХ врата.
- 2.г.
(у именичкој служби) ж оштра, срдита реч, псовка.
— Закле се]... да јој никад за живота пријеке неће рећи.
Никад му неће рећи ни ружне ни преке.
Изворни текст (OCR)
пре̑к, -е́ка, -е́ко, ијек. при̏јек (комп. пре̏чӣ) 1. а. који се налази, који је смештен попреко чега; супр. уздужан. — Остави рад и дућан ... па полете другим пречим улицама. Срем. б. који иде равно, правце, без завијутака, најкраћи. — Он је рекао да иде наоколо, а ово је пријеки пут. Брл. Потече пријеким путем и престиже синове. Рад. Д. в. фиг. непосредан, нагао, који није постепен. —У случају преке опасности за јавну сигурност указни закони могли су се ... издавати. Јов. С. г. који се не може одгађати, који треба одмах извршити, хитан. — Имам ја пречеrа посла. Коз. Ј. Даћу ти од тражене своте колико имам за она пречи дуг, а за ... књиге ме причека]. Сек. д. важан, који је од веће вредности. — Комшија је некад пречи од брата. Чол. Здравље је ипак прече од забаве. Леск. Ј. 2. фиг. а. који се брзо разљути, ражести, нагао, жесток, пргав. — Отац строг ... и пријек. Сим. Нису га волелијер је био горд, прек и неприступачан. Алдр. И. б. груб, суров, немилостив. — Растасмо се судбе вољом пријеком. Хар. Рачки је одбацивао преке мере. Јов. С. в. који изражава љутњу, срдитост, строгост, немилосрдност. — Мени је име Миленија, а вама? — Мргуд. — А тако добра душа па под таквим преким именом! Шапч. Оваква видјех мрка слова пријека врх једниХ врата. Комб. г. (у именичкој служби) ж оштра, срдита реч, псовка. — Закле се]... да јој никад за живота пријеке неће рећи. Буд. Никад му неће рећи ни ружне ни преке. Ад.