прѐка̄љено̄ст
прекаљеност
Лема
прекаљеност
Извор
том 4, стр. 924, редослед 2
- —
особина онога и уч. према прекалити (се).
који је прекаљен. — Његош кроз уста игумана Стефана исповеда велике религиозне догме о врлини страдања и прекаљености душе испаштањем.
прекаљи́вати (се), -ка̀љује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
прѐка̄љено̄ст, -ости ж особина онога који је прекаљен. — Његош кроз уста игумана Стефана исповеда велике религиозне догме о врлини страдања и прекаљености душе испаштањем. Прод. прекаљи́вати (се), -ка̀љује̄м (се) несврш. и уч. према прекалити (се).