прекѝда̄ч
прекидач
Лема
прекидач
Извор
том 4, стр. 924, редослед 28
- 1.
онај који прекида што.
- 2.
ел. справа за укључивање и искључивање електричне струје.
— Претрча собу, окрене нечујни прекидач, и снажно, безбојно свјетло прсну у средину собе.
Руке су се још из кревета пружале ка прекидачу радио-апарата. НИН 1958.
Изворни текст (OCR)
прекѝда̄ч, -а́ча м 1. онај који прекида што. 2. ел. справа за укључивање и искључивање електричне струје. — Претрча собу, окрене нечујни прекидач, и снажно, безбојно свјетло прсну у средину собе. Лит. 1957. Руке су се још из кревета пружале ка прекидачу радио-апарата. НИН 1958.