Одредница

прѐкинути

сврштом 4, стр. 925

прѐкинути

прекинути

Стална адреса

Лема

прекинути

Извор

том 4, стр. 925, редослед 3

  1. 1.а.

    наглим покретом разделити на делове, раскинути, пресећи.

    — Јуницу притјера ближе и сјекиром вратне јој жиле прекине. М-И.Она шљива за коју је топ био везан пукла је од трзаја ...
    — Ето ти га, враже, прекину шљиву!
    Ћоп.
    Једна моћна рука прекине нит његових страдања.
    В 1885
  2. 1.б.

    секући пробушити, просећи.

    — Ако се ... то место на време прекине (просече) те гној пусти ... знојење брже пређе.
    Батут
  3. 2.а.

    фиг. нагло зауставити ток неке радње, поступка, догађаја, стања: ~ паљбу.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Око десет сати морао сам да прекинем посао и да дођем на̀ седницу. Дед.
  4. 2.в.

    Почела је непријатељска офензива, и то је прекинуло истрагу. Хорв.

  5. 2.б.

    раскинути везе, познанство, престати дружити се с ким.

    с — средњи род
    — Дописивање мV] ... тако омрзну да је прекинуо све трговачке везе.
    Крл.
    Каћа му исприча да је прекинула са геометром Мирком.
    Бар.
  6. 2.в.

    нарушити (мир, тишину, ћутање).

    — Настаде тишина коју прекину Нетар. Шег. Мој стриц прекиде ћутање.
    Шапч.
    Ноћас бијели су чемпреси мук прекинули.
    Наз.
  7. 3.

    мешајући се, упадајући у чији говор не дати, не допустити коме да заврши, да изрекне до краја оно о чему је почео говорити.

    — Стева ... не доврши реченицу јер га отац прекиде вичући ...
    Дом.
    Нећемо тако, за мене се не треба нитко трапити
    — прекине јој мати ријеч.
    Пав.
  8. 4.

    учинити чему крај, престати што радити.

    — Прекиде фра-Брне својејутарње шетње ... и сједење у хладовини пред капијом.
    Мат.
    Нитко није показивао склоност да већ сад прекине овај састанак.
    Адум
  9. 5.

    нагло порушити, упропастити, уништити здравље, претрпети срчани удар.

    — Тешка болест га прекинула. Сслабио. Мучи се.
    Маж. Ф.
    Одмах га прекинуло. Стропоштао се у авлији.
    Радул.

Фразе

језик прекинула! каже се као псовка или клетва ономе који почне говорити нешто неприлично. — Муч, Златијо, језик прекинула! НП Вук; ~ динар, ~ пару нар. престати с крвном осветом, помирити се. — Тек смиримо, динар прекинимо и крвнице пушке објесимо. Њег. Написаћу тврђу, истријебити губу, прекинути парV, па да живимо братски. Љуб.; ~ штап над ким изрећи о коме коначну пресуду. — Суд прекиде над Пејом штап, и он буде објешен. В 1885.; ~ па̂с развести се од жене, растурити брак. — Зоран се ожени невјестом разроком ... пак пете године
Изворни текст (OCR)
прѐкинути, -не̄м сврш. 1. а. наглим покретом разделити на делове, раскинути, пресећи. — Јуницу притјера ближе и сјекиром вратне јој жиле прекине. М-И.Она шљива за коју је топ био везан пукла је од трзаја ... — Ето ти га, враже, прекину шљиву! Ћоп. фиг. Једна моћна рука прекине нит његових страдања. В 1885. б. секући пробушити, просећи. — Ако се ... то место на време прекине (просече) те гној пусти ... знојење брже пређе. Батут. 2. фиг. а. нагло зауставити ток неке радње, поступка, догађаја, стања: ~ паљбу. — Око десет сати морао сам да прекинем посао и да дођем на̀ седницу. Дед. В. Почела је непријатељска офензива, и то је прекинуло истрагу. Хорв. б. раскинути везе, познанство, престати дружити се с ким. — Дописивање мV] ... тако омрзну да је прекинуо све трговачке везе. Крл. Каћа му исприча да је прекинула са геометром Мирком. Бар. в. нарушити (мир, тишину, ћутање). — Настаде тишина коју прекину Нетар. Шег. Мој стриц прекиде ћутање. Шапч. Ноћас бијели су чемпреси мук прекинули. Наз. 3. мешајући се, упадајући у чији говор не дати, не допустити коме да заврши, да изрекне до краја оно о чему је почео говорити. — Стева ... не доврши реченицу јер га отац прекиде вичући ... Дом. Нећемо тако, за мене се не треба нитко трапити — прекине јој мати ријеч. Пав. 4. учинити чему крај, престати што радити. — Прекиде фра-Брне својејутарње шетње ... и сједење у хладовини пред капијом. Мат. Нитко није показивао склоност да већ сад прекине овај састанак. Адум. 5. нагло порушити, упропастити, уништити здравље, претрпети срчани удар. — Тешка болест га прекинула. Сслабио. Мучи се. Маж. Ф. Одмах га прекинуло. Стропоштао се у авлији. Радул.