Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

преко̀рити

сврштом 4, стр. 931

преко̀рити

прекорити

Стална адреса

Лема

прекорити

Извор

том 4, стр. 931, редослед 25

  1. —

    учинити коме прекор, изразити незадовољство због чега, укорити, покудити;оптужити,осудити.

    — Прекорио нас је што нисмо хтјели да код њега вечерамо.
    Чол.
    Горко ме је прекорио што се нисам трудио око те красне појаве.
    Шкреб

Пододреднице

~ се

1. учинити себи прекор, осудити, оптужити себе. — Али се у исти час и прекорио у себи кад се споменуо Маде, која је била његова прва и најдража љубав. Шимун. 2. уз. повр. учинити један другом прекор, посвадити се, позавадити се. — У старости сине поженио, и никад се с љубом прекорио. НПХ

учинити себи прекор, осудити, оптужити себе.уз. повр. учинити један другом прекор, посвадити се, позавадити се.
Изворни текст (OCR)
преко̀рити, прѐкорӣм сврш. учинити коме прекор, изразити незадовољство због чега, укорити, покудити;оптужити,осудити. — Прекорио нас је што нисмо хтјели да код њега вечерамо. Чол. Горко ме је прекорио што се нисам трудио око те красне појаве. Шкреб.