прекра́тити

прекратити

Лема

прекратити

Извор

том 4, стр. 933, редослед 1

1.
(трп. прид прѐкра̄ћен) сврш. учинити кратким или краћим, скратити, смањити (по дужини, у времену или трајању).
трп. прид. — трпни придев
— А имао сам три пушке ... и трећу прекраћену манлихерку.
Лал.
Смрдљаков је прекратио свој живот у наступу ... умног поремећења и лудила.
Л-К
2.
учинити да нешто престане, прекинути.
— Не свиђеше се крчмару гостове будалаштине, те он одлучи да их прекрати.
Вел.
3.
ускратити.
— Што он Момир рекне, цар не прекрати.
НП Вук

Фразе

~ време бавити се нечим да би време брже прошло, да би се нечим испунило време.

Пододреднице

~ се

престати, прекинути се. — Теби се живот крати. — И прекратио се. Нен. Љ

престати, прекинути се.

Изворни текст (OCR)

прекра́тити, прѐкра̄тӣм (трп. прид. прѐкра̄ћен) сврш. 1. учинити кратким или краћим, скратити, смањити (по дужини, у времену или трајању). — А имао сам три пушке ... и трећу прекраћену манлихерку. Лал. Смрдљаков је прекратио свој живот у наступу ... умног поремећења и лудила. Л-К. 2. учинити да нешто престане, прекинути. — Не свиђеше се крчмару гостове будалаштине, те он одлучи да их прекрати. Вел. 3. ускратити. — Што он Момир  рекне, цар не прекрати. НП Вук.