Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѐкра̄јчити

сврштом 4, стр. 932

прѐкра̄јчити

прекрајчити

Лема

прекрајчити

Извор

том 4, стр. 932, редослед 24

  1. —

    учинити чему крај, докрајчити.

    — Од првога трена Мојсију се све то учинило тако глупо, сувишно и недостојно ... те све то прекрајчи праском бомбе.
    Цес. А.
Изворни текст (OCR)
прѐкра̄јчити, -ӣм сврш. учинити чему крај, докрајчити. — Од првога трена Мојсију се све то учинило тако глупо, сувишно и недостојно ... те све то прекрајчи праском бомбе. Цес. А.