прекраћи́ва̄ње
прекраћивање
Лема
прекраћивање
Извор
том 4, стр. 933, редослед 2
- —
гл. им. од прекраћивати и уч. према прекратити (се).
(се). прекраћи́вати (се), -а̀ћује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
прекраћи́ва̄ње с гл. им. од прекраћивати (се). прекраћи́вати (се), -а̀ћује̄м (се) несврш. и уч. према прекратити (се).