прекр̀стити
прекрстити
Лема
прекрстити
Извор
том 4, стр. 935, редослед 5
- 1.
= прекрижити (1 и 2).
— После вечере пошто се исцмачу и прекрсте једно друго, разиђу се сви.
На клупи крај њеrа ... сједи неки младић, прекрстио ноге, маше штапићем и фићука.
- 2.а.
извршити над ким обред крштења, покрстити.
— Јер је бане Емку заробио, коће бане да прекрсти Емку.
- 2.б.
крстити кога који је био већ крштен (при прелазу у другу хришћанску веру).
- 2.в.
фиг. наговарањем навести кога да промени мишљење или одлуку.
— Немојте нас крстити, јер нас прекрстити нећете.
- 3.а.
дати ново име.
— Сва деца ме зову Нана, а он прекрстио у Нена.
Профил огромне царске оклопњаче што су је пролетери послије слома прекрстили у »Републику« ...
- 3.б.
изменити кога, учинити друкчијим (по карактеру, навикама и сл.).
— Ал прекрстио ме је својим савјетима], претворио ме је, створио ме другим човјеком.
- 4.
засјати у облику крста (о муњи).
— Што је сјајна прекрстила муња и крвава киша ударила.
- 5.
фиг. одрећи се чега, одбацити одлучно што од себе (по религиозном схватању: крстећи се ослоб»дити се од деловања нечистих сила).
— Ја сам то одавно прекрстио.
Реч.
бити глуп и туп. — Бијаше туп, јадан, ни прекрстити се није знао.
Фразе
~ руке ништа не радити. — Њима нЈје остало ништа друго него да прекрсте руке и да чекају његову појаву. Јов. С.; ~ руке (коме) сахранити кога. — Њој је доста што ће имати ко да јој склопи очи и прекрсти руке«. Дом.; ~ вино в. уз крстити (изр.).
~ се од чуда, ~ се и десном и левом јако се зачудити. — Имам да ти испричам нешто, па да се прекрстиш и десном и лијевом. Мат.; не знати се ни
Пододреднице
1.= прекрижити се. — Онда се прекрстио, скинуо капу и почео јести. Брл. 2. уз. повр. засјати се у облику крста. — Видјесте ли чудо и знамење, ка̑ се двије муње прекрстише ... крст од огња жива направише. Њег. 3. (од чега) фиг. јако се зачудити нечему неочекиваном, ужаснути се, снебити се. — Л. Костић је, тако, у својем Максиму Црнојевићу ... подражавао Шекспиру ... те је тако и починио оне каламбуре којих је пуна ова трагедија и од којих ће се сваки здравији укус прекрстити. Нед
Изворни текст (OCR)
прекр̀стити, прѐкрстӣм сврш. 1. = прекрижити (1 и 2). — После вечере пошто се исцмачу и прекрсте једно друго, разиђу се сви. Глиш. На клупи крај њеrа ... сједи неки младић, прекрстио ноге, маше штапићем и фићука. Вел. 2. а. извршити над ким обред крштења, покрстити. — Јер је бане Емку заробио, коће бане да прекрсти Емку. НП Вук. б. крстити кога који је био већ крштен (при прелазу у другу хришћанску веру). в. фиг. наговарањем навести кога да промени мишљење или одлуку. — Немојте нас крстити, јер нас прекрстити нећете. Шен. 3. а. дати ново име. — Сва деца ме зову Нана, а он прекрстио у Нена. Сек. Профил огромне царске оклопњаче што су је пролетери послије слома прекрстили у »Републику« ... Крл. б. изменити кога, учинити друкчијим (по карактеру, навикама и сл.). — Ал прекрстио ме је својим савјетима], претворио ме је, створио ме другим човјеком. Шен. 4. засјати у облику крста (о муњи). — Што је сјајна прекрстила муња и крвава киша ударила. НП Вук. 5. фиг. одрећи се чега, одбацити одлучно што од себе (по религиозном схватању: крстећи се ослоб»дити се од деловања нечистих сила). — Ја сам то одавно прекрстио. Бак. Реч.