прекр̀шилац
прекршилац, прекршитељ QA: medium
Лема
прекршилац
Варијанте
прекршитељ, прекр̀шитељ
Извор
том 4, стр. 936, редослед 8
- —
м онај који је извршио прекршај.
— Југословенеки правници и лекари ... захтевају ... забрану експеримената нуклеарним оружјем као и разматрање евентуалне одговорности за прекршиоце ове забране. .Пол. 1957. Разуларени прекршитељи ... враћајV се на старе методе ножа. Вј. 19бо. прѐкршити и прекр̀шити, прѐкршӣм сврш. 1. ломећи разделити на двоје, на комаде, сломити: ~ грану.
- 2.
фиг. а. прекинути даљи ток чега.
— Колико год је Мухарем-ага у себи попустио, није могао ... прекршит ону своју озбиљност.
Велиш, кумство је у капи
— и, ето, ти си га прекршио.
б.нагло прекинути кога у говору.
— »Који бог ... какав бог ...« прекрши охоли часник.
в. заборавити, прећи преко чега, опростити.
— Немој ме тако дочекивати ... Прекрши што је било.
Г. прекинути, престати говорити.
— Не би их све напасти од стране Спичана набројио за три дни, па ћу прекршити да вас не проглушим.
- 3.
а. огрешити се о какав пропис, поступити против какве наредбе, закона, учинити прекршај.
— Флоријан Крањчец ... био је прекршио субординацију и за казну одлежао у самици два тједна.
И сувише си комуниста, и сувишпе човек трезвен и промишљен да би прекршио закон.
б. не испунити, не одржати, погазити обавезу: ~ обећање,
реч, ~ завет.
- 4.
фиг. а. надвладати, савладати, сломити.
Како-тако прекршише све препоне и отпочеше пробе. Дом. б. изгубити снагу. — Глас јој се одједном у подгрлцу преломио ... мукло замирући и зауставио се. онако прекршен, у ... прсима.
Пододреднице
сломити се, изгубити снагу. — Глас јој се у подгрлу прекршио, угушио у очајном крику. Пец
Изворни текст (OCR)
прекр̀шилац, -иоца и прекр̀шитељ м онај који је извршио прекршај. — Југословенеки правници и лекари ... захтевају ... забрану експеримената нуклеарним оружјем као и разматрање евентуалне одговорности за прекршиоце ове забране. .Пол. 1957. Разуларени прекршитељи ... враћајV се на старе методе ножа. Вј. 19бо. прѐкршити и прекр̀шити, прѐкршӣм сврш. 1. ломећи разделити на двоје, на комаде, сломити: ~ грану. 2. фиг. а. прекинути даљи ток чега. — Колико год је Мухарем-ага у себи попустио, није могао ... прекршит ону своју озбиљност. Мул. Велиш, кумство је у капи — и, ето, ти си га прекршио. Вес. б.нагло прекинути кога у говору. — »Који бог ... какав бог ...« прекрши охоли часник. Љуб. в. заборавити, прећи преко чега, опростити. — Немој ме тако дочекивати ... Прекрши што је било. Вукић. Г. прекинути, престати говорити. — Не би их све напасти од стране Спичана набројио за три дни, па ћу прекршити да вас не проглушим. Љуб. 3. а. огрешити се о какав пропис, поступити против какве наредбе, закона, учинити прекршај. — Флоријан Крањчец ... био је прекршио субординацију и за казну одлежао у самици два тједна. Крл. И сувише си комуниста, и сувишпе човек трезвен и промишљен да би прекршио закон. Дав. б. не испунити, не одржати, погазити обавезу: ~ обећање,