Одредница

пре̏ле̄ст

жтом 4, стр. 939

пре̏ле̄ст

прелест

Лема

прелест

Извор

том 4, стр. 939, редослед 19

  1. цсл. чар, драж изазвана нечим угодним, примамљивим; сласт, нарочито љубавна.

    archaic
    цсл. — црквенословенски
    — На њеним уснама лежи прелест. Леск. Ј. Кад смо се једно другога дотакли, ћутили смо прелест И срећу.
    Киш.
Изворни текст (OCR)
пре̏ле̄ст, -е̄сти ж цсл. заст. чар, драж изазвана нечим угодним, примамљивим; сласт, нарочито љубавна. — На њеним уснама лежи прелест. Леск. Ј. Кад смо се једно другога дотакли, ћутили смо прелест И срећу. Киш.