Одредница

прелѐтети

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 940

прелѐтети

прелетети QA: medium

Стална адреса

Лема

прелетети

Извор

том 4, стр. 940, редослед 6

  1. 1.а.

    ијек. прелѐтјети, сврш а. летећи помоћу крила прећи какав простор.

    ијек. — ијекавски
    — Дај ми, боже ... крила лабудова да прелетим преко Рисна града.
    НП Вук
    Прелетио је Ластан мимо торањ столне цркве.
    Креш.
    Са Неле и Анке прелетјела му мисао на синове.
    Коз. Ј.
  2. 1.б.

    летећи проћи, пројурити, прелетети изнад кога, чега.

    — Кад је
  3. 2.

    батаљон ... прелазио Брвеницу, преко његових глава прелетеше из позадине неколико артилеријских метака. Лаз. М.

    м. — место, уместо
  4. 2.

    (кога што) а.ваздухом проћи изнад кога или чега.

    — Пред подне авиони нас прелетеше.
    Дед. В.
    б. трчећи или јашући прећи какав простор или удаљеност.
    — Они су на брзим коњима прелетјели простор између Зовика до тога раздоља.
    Том.
    Лазар прелетео сокаком.
    Рад. Д.
    в. брзо, журећи се обићи кога или што.
    — Иван је прелетио већ првих четрнаест дана све властеоске дворове и домове.
    Ђал.
  5. 3.

    брзо, лако, тек дотакнувши предмет извршити какву радњу.

    — Личио ми је тада на сликара који лако прелети преко платна кичицом.
    Нуш.
    Катица прелете расејано прстима по диркама.
    Петр. В.
  6. 4.а.

    фиг. брзо, на брзу руку, површно прочитати, прегледати што.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Младар тргне Силвестру онај папир и прелети га.
    Божић
    Вук Васић ужурбано окрену лист и прескочи неколико реди, прелети пола стране, незадовољан.
    Дав.
  7. 4.б.

    брзо проћи, протећи, минути (о времену).

    — Преко моје сиједе главе прелетјела је многа зла година.
    Шен.
    Шездесет ноћи прелетеше летом, палећи искру угашених сласти.
    Ил.
  8. 4.в.

    нагло се појавити (на лицу, у мисли, у свести) и ишчезнути.

    — Газда се ту некако стушти, лицем му прелети неки неодређени смијешак.
    Куш.
    Учи сенка сумње прелете кроз главу. Ћос.
  9. 4.г.

    брзо у мислима проћи, обновити, представити прошле догађаје.

    — I1а кад се свега сетим, кад прелетим цео свој кратак живот, на мојим ће се уснама угасити онај смех којим сам вас увек пресретао.
    Нуш.
    У часу је прелетјела у души све догађаје који би се могли између њих двоје развити.
    Ивак.
  10. 4.д.

    додирнути се, дотакнути се у говору.

    — У разговору прелетесмо све наше ђаковање. Ком.
  11. 4.ђ.

    брзо, нагло се проширити, раширити.

    — Глас да је суд ухапсио Стојиљка Тетовалију прелетео је као муња по целом Београду.
    Ком.
    Јаук прелети црквом.
    Бен.
  12. 5.

    летећи пасти даље од мете, циља.

    — Ал копље прелети и на земљу паде.
    И-Б Рј.
    Изр.
Изворни текст (OCR)
прелѐтети, -тӣм, ијек. прелѐтјети, сврш. 1. а. летећи помоћу крила прећи какав простор. — Дај ми, боже ... крила лабудова да прелетим преко Рисна града. НП Вук. Прелетио је Ластан мимо торањ столне цркве. Креш. фиг. Са Неле и Анке прелетјела му мисао на синове. Коз. Ј. б. летећи проћи, пројурити, прелетети изнад кога, чега. — Кад је 2. батаљон ... прелазио Брвеницу, преко његових глава прелетеше из позадине неколико артилеријских метака. Лаз. М. 2. (кога што) а.ваздухом проћи изнад кога или чега. — Пред подне авиони нас прелетеше. Дед. В. б. трчећи или јашући прећи какав простор или удаљеност. — Они су на брзим коњима прелетјели простор између Зовика до тога раздоља. Том. Лазар прелетео сокаком. Рад. Д. в. брзо, журећи се обићи кога или што. — Иван је прелетио већ првих четрнаест дана све властеоске дворове и домове. Ђал. 3. брзо, лако, тек дотакнувши предмет извршити какву радњу. — Личио ми је тада на сликара који лако прелети преко платна кичицом. Нуш. Катица прелете расејано прстима по диркама. Петр. В. 4. фиг. а. брзо, на брзу руку, површно прочитати, прегледати што. — Младар тргне Силвестру онај папир и прелети га. Божић. Вук Васић ужурбано окрену лист и прескочи неколико реди, прелети пола стране, незадовољан. Дав. б. брзо проћи, протећи, минути (о времену). — Преко моје сиједе главе прелетјела је многа зла година. Шен. Шездесет ноћи прелетеше летом, палећи искру угашених сласти. Ил. в. нагло се појавити (на лицу, у мисли, у свести) и ишчезнути. — Газда се ту некако стушти, лицем му прелети неки неодређени смијешак. Куш. Учи сенка сумње прелете кроз главу. Ћос. Д. Г. брзо у мислима проћи, обновити, представити прошле догађаје. — I1а кад се свега сетим, кад прелетим цео свој кратак живот, на мојим ће се уснама угасити онај смех којим сам вас увек пресретао. Нуш. У часу је прелетјела у души све догађаје који би се могли између њих двоје развити. Ивак. д. додирнути се, дотакнути се у говору. — У разговору прелетесмо све наше ђаковање. Ком. ђ. брзо, нагло се проширити, раширити. — Глас да је суд ухапсио Стојиљка Тетовалију прелетео је као муња по целом Београду. Ком. Јаук прелети црквом. Бен. 5. летећи пасти даље од мете, циља. — Ал копље прелети и на земљу паде. И-Б Рј. Изр.