прело̀мити
преломити
Лема
преломити
Извор
том 4, стр. 942, редослед 14
- 1.а.
ломећи раставити на два или више делова.
— Император ... на писму ... преломи сада печате.
Преломих, ко̂ грану, горки бол.
- 1.б.
сломити ударцем или при паду.
— Као што на краву лав ил на јуницу кадано скочи ... и преломи врат обадвјема.
Ударац му преломи ријеч у грлу.
- 1.в.
оштро савити без прекидања.
— Он стоји преломљен у кољенима и загушено дише.
- 2.
наглим покретом раскинути, растргнути.
— Али узао којим је био везан с мене преломише богови сами лако.
- 3.а.
фиг. учинити да што престане нагло, прекинути ток или стање чега.
— А у тој соби преломи тишину, као стакло, хистеричан смијех удовичин.
Ујутру ... преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира.
- 3.б.
нагло изменити кога (његов карактер, навике, мишљење, намере и сл.).
— Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша ... Хтео сам га преломити и упутити.
Он Ристић ће, у одсудним часовима, показати се одједном националист страстан и упоран, кога је немогуће преломити.
- 3.в.
довести до изнемоглости, клонулости, малаксалости, исцрпсти, ослабити физички и морално.
— Тетка Стану су сиротиња и самотиња пре времена преломили.
Идући за старцем, потпуно преломљен у себи без и једне мисли, додиривао је руком зид, као да се подупире. Шег.
- 3.г.
рашчланивши што, извршивши дубоку анализу усвојити, претопити.
— Док је Љубиша ... приповедач из Вукове школе ... дотле је Његош ... материјал приредио, преломио у своме духу.
- 3.д.
донети одлуку, одлучити, решити.
— Он да буде тај који ће тако крупну ствар преломити и окренути по својој вољи.
- 4.
штамп. довести, сместити сложени штампани текст у одређени формат.
— Први број »Борбе« уредио је и преломио с Весом чика Јанко.
пушку отворити је тако да се цев у зглобу с кундаком окрене према земљи тако да се може напунити; преломио језик! клетва кад ко изговори нешто ружно, неугодно, неправедно; ~ штап над ким коначно раскрстити с ким, прекинути сваки оонос.
Фразе
~ веру (вером) погазити обећање, дату реч; ~ грб вулг. савити руку у лакту као простачки знак грубог одбијања. — Ти мени фигу, ја теби босански грб! — и преломим му грб. Неим.; ~ преко колена донети одлуку одједанпут, без размишљања;
Пододреднице
1. нагло се нагнути, сагнути. — Само се стреловито преломио у пасу, посегнуо за убрусом. Донч. 2. а. нагло изменити правац чега, учинити оштар заокрет. — На заравни гдје су се стубе преломиле видјеше се у помрчини стаклена врата. Мат. Његова је сјена пала далеко преко врта и у раменима се преломила те се попела уз дебло. Шег. б. нагло се променити. — Ту се rоспа-Нолин живот, сав из једног комада, преломио. Сек. 3. одлучити се, решити се, донети одлуку после дужег колебања и противљења. — Али кад се човјек одлучио и преломио у себи да одустане од намјераване продаје, онда ипак више цијени робу. Божић. Ломила се, па се преломила, ушла у ошштину, за сина свог запитала. Ман. 4. нагло се изменити (под притиском или моралном тежином). — Нешто се преломило у њој. Залуду ми је хтјела крити своје муке. Војн. 5. попустити, одустати од свога мишљења (под притиском наговарања). — Послије дуге муке, плача, псовања и одговарања тетке се коначно преломише, попустише и Иван се ожени. Р 1946. 6. изменити снагу, боју, висину гласа. — Затим му се глас преломи, подиже и постаде јаснији. Андр. И. Уједанпут преломи му се глас, потамни, утихне. Гор. 7. физ. нагло под углом изменити првобитни правац при прелазу из једне средине у другу (о зрацима светлости, таласима зеука). — фиг. Други мотив је слика те камене стене, али слика преломљена кроз призму пишчеве маште. Т. књ
Изворни текст (OCR)
прело̀мити, прѐломӣм сврш. 1. а. ломећи раставити на два или више делова. — Император ... на писму ... преломи сада печате. Дуч. фиг. Преломих, ко̂ грану, горки бол. Кркл. б. сломити ударцем или при паду. — Као што на краву лав ил на јуницу кадано скочи ... и преломи врат обадвјема. М-И. фиг. Ударац му преломи ријеч у грлу. Лал. в. оштро савити без прекидања. — Он стоји преломљен у кољенима и загушено дише. Каш. 2. наглим покретом раскинути, растргнути. — Али узао којим је био везан с мене преломише богови сами лако. М-И. 3. фиг. а. учинити да што престане нагло, прекинути ток или стање чега. — А у тој соби преломи тишину, као стакло, хистеричан смијех удовичин. Гор. Ујутру ... преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира. Мил. В. б. нагло изменити кога (његов карактер, навике, мишљење, намере и сл.). — Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша ... Хтео сам га преломити и упутити. Игњ. Он Ристић ће, у одсудним часовима, показати се одједном националист страстан и упоран, кога је немогуће преломити. Јов. С. в. довести до изнемоглости, клонулости, малаксалости, исцрпсти, ослабити физички и морално. — Тетка Стану су сиротиња и самотиња пре времена преломили. Станк. Идући за старцем, потпуно преломљен у себи без и једне мисли, додиривао је руком зид, као да се подупире. Шег. г. рашчланивши што, извршивши дубоку анализу усвојити, претопити. — Док је Љубиша ... приповедач из Вукове школе ... дотле је Његош ... материјал приредио, преломио у своме духу. Скерл. д. донети одлуку, одлучити, решити. — Он да буде тај који ће тако крупну ствар преломити и окренути по својој вољи. Ћос. Д. 4. штамп. довести, сместити сложени штампани текст у одређени формат. — Први број »Борбе« уредио је и преломио с Весом чика Јанко. Дед. В.