пре̏мда
премда
Лема
премда
Извор
том 4, стр. 947, редослед 2
- —
везује допунску допусну реченицу с главном и изриче допуштање онога што доиста јест; често у корелацији с речима: али, ипак, опет; исп. ако и, иако аг допуштање обухвата целу реченицу.
— Премда је Јаков имао читаву војску, а Ћурчија само три момка, али је опет био у великој бризи како ће га погубити.
Премда су били тако близу одредишту, ипак им је весеље ... знатно ослабила помисао ... о безумности њихова положаја.
б. допуштање се ограничава само на део реченице.
— Таква је судба! Нико неће знати да некад бесмо први премда мали.
Изворни текст (OCR)
пре̏мда везн. везује допунску допусну реченицу с главном и изриче допуштање онога што доиста јест; често у корелацији с речима: али, ипак, опет; исп. ако и, иако аг допуштање обухвата целу реченицу. — Премда је Јаков имао читаву војску, а Ћурчија само три момка, али је опет био у великој бризи како ће га погубити. Вук. Премда су били тако близу одредишту, ипак им је весеље ... знатно ослабила помисао ... о безумности њихова положаја. Креш. б. допуштање се ограничава само на део реченице. — Таква је судба! Нико неће знати да некад бесмо први премда мали. Рак.