преоблича́ва̄ње

преобличавање

преобличавање

том 4, стр. 959, редослед 4

—
гл. им. од преобличавати (Се) и уч. према преобличити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицауч. — учестали глагол
преоблича́вати (се), -ѝча̄ва̄м (се) несврш.

Изворни текст (OCR)

преоблича́ва̄ње с гл. им. од преобличавати (Се). преоблича́вати (се), -ѝча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према преобличити (се).