Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

преобли́чити

сврштом 4, стр. 959

преобли́чити

преобличити

Лема

преобличити

Извор

том 4, стр. 959, редослед 5

  1. —

    преобликовати.

    — Не зна шта би и како би да је граматичким правилима.
    Шим. С.
    опет преобличи у пријашњи лик.
    Вел.
    Умјетник смије ријеч преобличити успркос

Пододреднице

~ се

добити други облик. — Код свако закључка тијесто ће да се преобличи. Уј. Уопште нема оружја, а страх је. Преобличио се и притискао све одједном. Лал

добити други облик.
Изворни текст (OCR)
преобли́чити, -о̀блӣчӣм сврш. преобликовати. — Не зна шта би и како би да је опет преобличи у пријашњи лик. Вел. Умјетник смије ријеч преобличити успркос граматичким правилима. Шим. С.