прѐпаровати

препаровати

препаровати

том 4, стр. 965, редослед 18

—
в. препарирати.
в.
В. пр. уз гл. им. препаровати.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

прѐпаровати, -рује̄м сврш. в. препарирати. В. пр. уз гл. им. препаровати.