Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѐпиња̄ње

стом 4, стр. 967

прѐпиња̄ње

препињање

Стална адреса

Лема

препињање

Извор

том 4, стр. 967, редослед 13

  1. —

    гл. им. од препињати (се) прѐпињати (се), -ње̄м (се) несврш. и уч. према препети (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
    — Ја ћу поћи цвеће заливати, а ти дођи коње препињати.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
прѐпиња̄ње с гл. им. од препињати (се). прѐпињати (се), -ње̄м (се) несврш. и уч. према препети (се). — Ја ћу поћи цвеће заливати, а ти дођи коње препињати. НП Вук.