препре́чити
препречити QA: medium
Лема
препречити
Извор
том 4, стр. 975, редослед 2
- 1.а.
ијек. препријѐчити, сврш. прел. а. поставити што попреко чега.
— Авдаrа Сарач ... сваки час препријечи соху на дућанска врата па запре у пушкарницу.
Поток прегазимо препреченим брвном. М 18б7.
- 1.б.
затворити приступ, пролаз.
— Куда ћеш?
— рече му жена, препријечивши му излаз.
Ја хтио да уђем, а они стали и препријечили ми својим тијелима улазак.
- 1.в.
спречити, осујетити, онемогућити извршење чега.
— Несрећу барунице Софије није више могао препријечити. Ков.
- 1.а.
Пође поглавару да га ослободи оног лудова и тиме препријечи богзна какво големо зло. Цар
- 1.г.
омести.
— Ту су препријечили слушаоци говорника.
В.
- 2.
непрел. поћи попреко, краћим путем.
— Он ти препречи преко градине, срете Мићу у сокаку и ту се с њим побије.
Пододреднице
поставити се попреко. — фиг. Али ријеч је била попут рибље кости, препријечила се у грлу па не иде ни напољ ни унутра. Донч. Ако се нека друга хумка не препречи ... богами пукнуће видик све до Ковина. Чипл
Изворни текст (OCR)
препре́чити, прѐпре̄чӣм, ијек. препријѐчити, сврш. 1. прел. а. поставити што попреко чега. — Авдаrа Сарач ... сваки час препријечи соху на дућанска врата па запре у пушкарницу. Андр. И. Поток прегазимо препреченим брвном. М 18б7. б. затворити приступ, пролаз. — Куда ћеш? — рече му жена, препријечивши му излаз. Лоп. Ја хтио да уђем, а они стали и препријечили ми својим тијелима улазак. Л-К. в. спречити, осујетити, онемогућити извршење чега. — Несрећу барунице Софије није више могао препријечити. Ков. А. Пође поглавару да га ослободи оног лудова и тиме препријечи богзна какво големо зло. Цар Е. г. омести. — Ту су препријечили слушаоци говорника. Мил. В. 2. непрел. поћи попреко, краћим путем. — Он ти препречи преко градине, срете Мићу у сокаку и ту се с њим побије. Вес.