Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

препри́чати

сврштом 4, стр. 975

препри́чати

препричати

Лема

препричати

Извор

том 4, стр. 975, редослед 14

  1. —

    рећи, изложити, исприповедити својим речима оно што се прочитало или чуло.

    — Неправилно!
    — говорио је у себи Вуксан, не слушајући Гвоздена, који је својим речима опширно препричао Учу.
    Ћос. Д.
    Једну ћу вам од његових необичних приповијести сада препричати.
    Шов.
Изворни текст (OCR)
препри́чати, -прѐпрӣча̄м сврш. рећи, изложити, исприповедити својим речима оно што се прочитало или чуло. — Неправилно! — говорио је у себи Вуксан, не слушајући Гвоздена, који је својим речима опширно препричао Учу. Ћос. Д. Једну ћу вам од његових необичних приповијести сада препричати. Шов.