Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пре̏све̄тао

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 982

пре̏све̄тао

пресветао

Лема

пресветао

Извор

том 4, стр. 982, редослед 15

  1. 1.

    ијек. пре̏свијетао 1. врло, претерано светао.

    ијек. — ијекавски
  2. 2.а.

    (одр.) атрибут у титулисању световним и црквеним достојанственицима.

    archaic
    одр. — одређени вид придева
    — Јесам, ваше пресвијетло господство!
    Ђал.
    Јутрос је изненада пресвијетли господин гроФ стигао.
    Ћип.
  3. 2.б.

    (у именичкој служби) титула световног или црквеног достојанственика.

    — Кад је пресветли пришао онима у героцима, они се збунише.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
пре̏све̄тао, -тла, -тло, ијек. пре̏свијетао 1. врло, претерано светао. 2. (одр.) заст. а. атрибут у титулисању световним и црквеним достојанственицима. — Јесам, ваше пресвијетло господство! Ђал. Јутрос је  изненада пресвијетли господин гроФ стигао. Ћип. б. (у именичкој служби) титула световног или црквеног достојанственика. — Кад је пресветли пришао онима у героцима, они се збунише. Петр. В.