Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пре̏све̄т

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 982

пре̏све̄т

пресвет

Лема

пресвет

Извор

том 4, стр. 982, редослед 14

  1. 1.

    врло, изнад свега свет (као епитет уз речи које означују божанство или предмете религиозног култа).

    — lресвета дјевице, колико још има до ферија!
    Ћоп.
    Треба га само видети кад пролази ... поред пресветог отајства.
    Пав.
  2. 2.

    (У именичкој служби, одр.) цркв. назив за посвећену хостију, за причест, причешће.

    одр. — одређени вид придевацркв. — црквено
    — Дотле гвећеник извадио пресвето. Мато поткучио кадионик, огрнуо жупни;а плаШтем.
    Торд.
    Наши људи вјерују да нико не може дигнути пресветога осим редовника.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
пре̏све̄т, -а, -о 1. врло, изнад свега свет (као епитет уз речи које означују божанство или предмете религиозног култа). — lресвета дјевице, колико још има до ферија! Ћоп. Треба га само видети кад пролази ... поред пресветог отајства. Пав. 2. (У именичкој служби, одр.) цркв. назив за посвећену хостију, за причест, причешће. — Дотле гвећеник извадио пресвето. Мато поткучио кадионик, огрнуо жупни;а плаШтем. Торд. Наши људи вјерују да нико не може дигнути пресветога осим редовника. Мат.