пре̏сито̄ст
преситост
Лема
преситост
Извор
том 4, стр. 986, редослед 18
- —
стање превелике, претеране ситости.
— Снова ме обузе оно
неугодно чувство преситости. урк. пресића́вати (се), -ѝћа̄ва̄м (се) = пресићивати (се) несврш. и уч. према преситити (се). — Задах паљевине пресићавао је ваздух.
Изворни текст (OCR)
пре̏сито̄ст, -ости ж стање превелике, претеране ситости. — Снова ме обузе оно неугодно чувство преситости. урк. пресића́вати (се), -ѝћа̄ва̄м (се) = пресићивати (се) несврш. и уч. према преситити (се). — Задах паљевине пресићавао је ваздух. Кнеж. Л.