Одредница

прeсијече

стом 4, стр. 985

прeсијече

пресијече

Лема

пресијече

Извор

том 4, стр. 985, редослед 6

  1. 5.

    Римом. Павл. прекинути кога у говору.

    — Јами шалу!
    — пресијече љутито Митар.
    Јурк.
    Очев поглед пресече му реч. Ћос. Л.
  2. 6.а.

    фиг. дуго времена изостати, не пздати (о киши).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Гдекојих година, кад пресече киша ... сав усев спржи се пропадне.
    Нен. Љ.
  3. 6.б.

    прекинути пиће јелом или пићем.

    — Да пресечемо ракију кајганом, па да окренемо на вино?
    Рад. Д.
  4. 7.

    безл. фиг. пререзати (3).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — У то га је нешто пресјекло по половици.
    Крл.
    Е људи, што сам сад преживео један моменат ... веру те, пресекло ме.
    Јак.
  5. 8.а.

    карт. преполовити пре почетка игре сноп карата, па горњи део ставити одоздо.

    карт. — карташки
  6. 8.б.

    побити адутом другу карту у игри.

    кога оком (погледом) мрко, непријатески погледати кога; ~ НатанКо донети одлуку о чему брзо, лакомислено. — Не гледа човек покаткад на свој образ, нити мери своју снагу, но пресече натанко, па мисли: овако је и никако више. Вук.; ~ погодбу, опкла ду каже се кад се двојица при клађењу или погодби рукују, па трећи дланом раздвоји или »пресече« њихове руке; треба ~ репу у Корену треба применити праве мере у право време. — Дерле се испоганило и, ако се на време не казни, има да буде убрзо окорели разбојник ... Треба пресећи репу у корену.
    Рад. Д.

Фразе

~ чвор, ~ мачем фиг. решити брзо, одлучно и смело какво тешко питање;
пресекле се ноге (коме) каже се кад ко у великом узбуђењу или страху осећа нестабилност у ногама. — Ноге су му се пресекле, жив је умро кад му земљак објасни ...
Ранк.

Пододреднице

~ се

нагло се прекинути, престати на неко време деловати. — Пресекоше се летња скитања. ЛМС 1949. Ту се мисли пресјекоше. Диже се и једва се попе на бој. Куш. Ту се и њена судбина пресекла и окренула. Андр. И

нагло се прекинути, престати на неко време деловати.
Изворни текст (OCR)
пресијече с Римом. Павл. 5. прекинути кога у говору. — Јами шалу! — пресијече љутито Митар. Јурк. Очев поглед пресече му реч. Ћос. Л. 6. фиг. а. дуго времена изостати, не пздати (о киши). — Гдекојих година, кад пресече киша ... сав усев спржи се пропадне. Нен. Љ б. прекинути пиће јелом или пићем. — Да пресечемо ракију кајганом, па да окренемо на вино? Рад. Д. 7. безл. фиг. пререзати (3). — У то га је нешто пресјекло по половици. Крл. Е људи, што сам сад преживео један моменат ... веру те, пресекло ме. Јак. 8. карт. а. преполовити пре почетка игре сноп карата, па горњи део ставити одоздо. б. побити адутом другу карту у игри.