Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѐсићено̄ст

жтом 4, стр. 986

прѐсићено̄ст

пресићеност

Лема

пресићеност

Извор

том 4, стр. 986, редослед 19

  1. —

    стање онога који се преситио чега.

    — Осјећао је пресићеност и малаксалост у тијелу. Мил. В. Први је свјетски рат дјеловао на европског човјека ратном пресићеношћу. Р 194б. пресићи́вати (се), -ѝћује̄м (се) несврш. = пресићавати (се).
Изворни текст (OCR)
прѐсићено̄ст, -ости ж стање онога који се преситио чега. — Осјећао је пресићеност и малаксалост у тијелу. Мил. В. Први је свјетски рат дјеловао на европског човјека ратном пресићеношћу. Р 194б. пресићи́вати (се), -ѝћује̄м (се) несврш. = пресићавати (се).