Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

престу́пити

сврштом 4, стр. 994

престу́пити

преступити

Лема

преступити

Извор

том 4, стр. 994, редослед 17

  1. 1.

    ступајући прекорачити преко чега (границе, прага), прећи што.

    — Него те је књаже отправио ... да границу Турци не преступе.
    НП Вук
    Затим камени праг преступивши ступи унутра.
    М-И
  2. 2.

    фиг. прећи, усмерити се управивши своју делатност на што друго.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Није се тим задовољио, већ је преступио на поље чувства проповиједајући љубав.
    Рад. А.
  3. 3.

    правн. извршити преступ, прекршити.

    правн. — правни, правнички
    — Одређује глобу од 500 основа ономе ко би ... краљевску наредбу преступио.
    Нов.
    И преступим ли заповијест, и мријети ми је ред.
    Крањч. С.
Изворни текст (OCR)
престу́пити, прѐстӯпӣм сврш. 1. ступајући прекорачити преко чега (границе, прага), прећи што. — Него те је књаже отправио ... да границу Турци не преступе. НП Вук. Затим камени праг преступивши ступи унутра. М-И. 2. фиг. прећи, усмерити се управивши своју делатност на што друго. — Није се тим задовољио, већ је преступио на поље чувства проповиједајући љубав. Рад. А. 3. правн. извршити преступ, прекршити. — Одређује глобу од 500 основа ономе ко би ... краљевску наредбу преступио. Нов. И преступим ли заповијест, и мријети ми је ред. Крањч. С.