Одредница

пре́ступнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 994

пре́ступнӣ

преступни

Лема

преступни

Варијанте

прѐступнӣ

Извор

том 4, стр. 994, редослед 19

  1. 1.

    (ек. и ијек.; ијек. и пријѐступнӣ) који се односи на преступ (1).

    ек. — екавскиијек. — ијекавски
    — Постоји преступна зона, која се не смије додирнути или прекорачити.
    Кугл.
  2. 2.

    правн. који се односи на преступ (2).

    правн. — правни, правнички
    — Уопће не да̂ да се за једно преступно дјело вежу његове кривично-правне посљедице.
    Мј. 1926.

Фразе

~ година свака четврта година, која има зб6 дана. пре́ступнӣк и прѐступнӣк (ек. и ијек.; ијек. и пријѐступнӣк) м онај који је извршио преступ. — 1равовремене и адекватне казнене ... мјере дјеловат ће па стварне и потенцијалне пријеступнике. Вј. 19бб. пре́ступница и прѐступница (ек. и ијек.; ијек. и пријѐступница) ж жена која учини преступ. — Нова љубав од заљубљене жене прави неверницу и преступницу која јој жртвује предмет своје раније љубави.
Нед.
Изворни текст (OCR)
пре́ступнӣ, -а̄, -о̄ и прѐступнӣ (ек. и ијек.; ијек. и пријѐступнӣ) 1. који се односи на преступ (1). — Постоји преступна зона, која се не смије додирнути или прекорачити. Кугл. 2. правн. који се односи на преступ (2). — Уопће не да̂ да се за једно преступно дјело вежу његове кривично-правне посљедице. Мј. 1926.