пресу́шити

пресушити

Лема

пресушити

Извор

том 4, стр. 996, редослед 8

1.
а постати сух, безводан, пресахнути.
— Прорачунали су да ће Средоземно море пресушити.
Нен. Љ.
У очима још му не пресушише сузе.
М-И
б. остати без млека.
— Крава ми одједанпут пресушила.
Јурк.
Биједна коза пресушиће ноћас.
Ћип.
Зар не видиш, жено, да ће ти млијеко посве пресушити?
НК 1946
2.
пијући испразнити.
— Па је грло суда грлу окренуо, не предуши док га не пресуши.
НПХ
3.
фиr. нестати, престати, не дотицати.
— Извори материјалног живота готово су сасвим пресушили.
Цар Е.
Са сигурношћу може гледати на будућност своју и своје породице ... и када приходи од рада пресуше.
Лапч.
4.
одвећ, превише осушити: ~ шљиве.
— Буд осуши, зашто пресуши.
Вук
Рј. Баке, смежуране, као пресушена смоква, блажено се смјешкају.
Рад. Д.

Фразе

пресушило му перо престао је писати, престао се бавити књижевним радом.

Пододреднице

~ се

1. постати сух, осушити се, усахнути. — Посадих палму, кад се та пресуши, љубави ми тад ће јењат хај. Хар. У неком пресушеном потоку зауставила нас је партизанска стража. Чол. 2. изгубити обичну влажност (о очима, грлу и сл.). — Кадшто би једно проговорило коју ријеч ... да им се језик пресуши. Бен. Уста се још јаче стегнуше и ужагрене очи пресушише. Ћос. Д. 3. фиг. изгубити свежину. — Прибојавала се да се не пресуши у свом удовичком прољећу. Божић

постати сух, осушити се, усахнути.изгубити обичну влажност (о очима, грлу и сл.).фиг. изгубити свежину.

Изворни текст (OCR)

пресу́шити, прѐсӯшӣм сврш. 1. а. постати сух, безводан, пресахнути. — Прорачунали су да ће Средоземно море пресушити. Нен. Љ. У очима још му не пресушише сузе. М-И. б. остати без млека. — Крава ми одједанпут пресушила. Јурк. Биједна коза пресушиће ноћас. Ћип. Зар не видиш, жено, да ће ти млијеко посве пресушити? НК 1946. 2. пијући испразнити. — Па је грло суда грлу окренуо, не предуши док га не пресуши. НПХ. 3. фиr. нестати, престати, не дотицати. — Извори материјалног живота готово су сасвим пресушили. Цар Е. Са сигурношћу може гледати на будућност своју и своје породице ... и када приходи од рада пресуше. Лапч. 4. одвећ, превише осушити: ~ шљиве. — Буд осуши, зашто пресуши. Вук Рј. Баке, смежуране, као пресушена смоква, блажено се смјешкају. Рад. Д.