Одредница

пре̏те̄г

мтом 4, стр. 998

пре̏те̄г

претег QA: medium

Лема

претег

Извор

том 4, стр. 998, редослед 8

  1. а.

    и пре̏тега ж (ек. и Ијек.) а. оно што претегне, превагне; терет који се ставља на доњи крај полуге или дугачке греде ђерма на којој виси ведрица, већи терет.

    ж — женски родек. — екавскиијек. — ијекавски
    — Ако се на један тег стави мали претеГ, онда ће претег својом тежином притискивати на тег те ће се он кретати убрзано наниже, а други тег
    — навише.
    Физ. 3
    На бунару ... сваки се час диже и клања висока полуга, а шкрипи и цврчи соја соха под тешком претегом.
    Ад.
  2. б.

    фиr. већа вредност, важност, надмоћ, предност, преимућство.

    — Ово знање даје мV огроман претег над старим нараштајем.
    Глиш.
    Узбуђеност, страх ... имали су још увијек претегу над његовим разумом. Цар
  3. е.

    Е. прете́гнути, прете́ћи и прѐте̄ћи, прѐте̄гне̄ м сврш. 1.

  4. а.

    бити тежи, тежином превагнути на једну страну.

    — Тешко оному кому на мјери претегну гријеси!
    Љуб.
  5. б.

    накренути се на једну страну.

    — Глава јој је велика а врат танак, па она претегне час напред, час натраг.
    Рист.
  6. 2.

    фиг. бити јачи, превладати, бити претежан, имати већу вредност.

    — Питање је других околности који ће смјер претегнути. Мј. 193б Он је на једну страну поставио Партију, а на другу свој живот, и ето претегао тај слаби живот.
    Вуј.

Пододреднице

~ се

необ нагнути се, накренути се. — Ускочи Момир у прозор ... претегну се и стрмоглавце паде на плочник. Каш

необ нагнути се, накренути се.
Изворни текст (OCR)
пре̏те̄г м и пре̏тега ж (ек. и Ијек.) а. оно што претегне, превагне; терет који се ставља на доњи крај полуге или дугачке греде ђерма на којој виси ведрица, већи терет. — Ако се на један тег стави мали претеГ, онда ће претег својом тежином притискивати на тег те ће се он кретати убрзано наниже, а други тег — навише. Физ. 3. На бунару ... сваки се час диже и клања висока полуга, а шкрипи и цврчи соја соха под тешком претегом. Ад. б. фиr. већа вредност, важност, надмоћ, предност, преимућство. — Ово знање даје мV огроман претег над старим нараштајем. Глиш. Узбуђеност, страх ... имали су још увијек претегу над његовим разумом. Цар Е. прете́гнути, прете́ћи и прѐте̄ћи, прѐте̄гне̄ м сврш. 1. а. бити тежи, тежином превагнути на једну страну. — фиг. Тешко оному кому на мјери претегну гријеси! Љуб. б. накренути се на једну страну. — Глава јој је велика а врат танак, па она претегне час напред, час натраг. Рист. 2. фиг. бити јачи, превладати, бити претежан, имати већу вредност. — Питање је других околности који ће смјер претегнути. Мј. 193б Он је на једну страну поставио Партију, а на другу свој живот, и ето претегао тај слаби живот. Вуј.