Одредница

прѐтерати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 999

прѐтерати

претерати

Лема

претерати

Извор

том 4, стр. 999, редослед 18

  1. 1.а.

    ијек. прѐтјерати (некњиж. прѐћерати), сврш. а. гонећи, терајући кога приморати га да оде, побегне куда далеко.

    ијек. — ијекавскинекњиж. — некњижевно
    — Не би се требало до Брода зауставити, док се душман не претјера у своју земљу.
    Мул.
  2. 1.б.

    дајући правац чему учинити да пређе куда.

    — Претеро̂ Левча полако скелу у Банат.
    Чипл.
  3. 1.в.

    јашући прећи преко чега.

    — Силни коњи, а бијесни Турци, Удбинско ми поље прећераше.
    НП Вук
  4. 2.

    фиг. представити што у јако увећаним размерама, у превеликој мери извршити неку радњу, превршсити меру у чему, преувеличати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Увиде да је претерао шалом.
    Вес.
    Моји назори не бијаху претјерани.
    Ков. А.
    Е, то ти и јест гријех ... што си прећерао у понизности.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
прѐтерати, -а̄м, ијек. прѐтјерати (некњиж. прѐћерати), сврш. 1. а. гонећи, терајући кога приморати га да оде, побегне куда далеко. — Не би се требало до Брода зауставити, док се душман не претјера у своју земљу. Мул. б. дајући правац чему учинити да пређе куда. — Претеро̂ Левча полако скелу у Банат. Чипл. в. јашући прећи преко чега. — Силни коњи, а бијесни Турци, Удбинско ми поље прећераше. НП Вук. 2. фиг. представити што у јако увећаним размерама, у превеликој мери извршити неку радњу, превршсити меру у чему, преувеличати. — Увиде да је претерао шалом. Вес. Моји назори не бијаху претјерани. Ков. А. Е, то ти и јест гријех ... што си прећерао у понизности. Андр. И.