прѐтерати
претерати
Лема
претерати
Извор
том 4, стр. 999, редослед 18
- 1.а.
ијек. прѐтјерати (некњиж. прѐћерати), сврш. а. гонећи, терајући кога приморати га да оде, побегне куда далеко.
— Не би се требало до Брода зауставити, док се душман не претјера у своју земљу.
- 1.б.
дајући правац чему учинити да пређе куда.
— Претеро̂ Левча полако скелу у Банат.
- 1.в.
јашући прећи преко чега.
— Силни коњи, а бијесни Турци, Удбинско ми поље прећераше.
- 2.
фиг. представити што у јако увећаним размерама, у превеликој мери извршити неку радњу, превршсити меру у чему, преувеличати.
— Увиде да је претерао шалом.
Моји назори не бијаху претјерани.
Е, то ти и јест гријех ... што си прећерао у понизности.
Изворни текст (OCR)
прѐтерати, -а̄м, ијек. прѐтјерати (некњиж. прѐћерати), сврш. 1. а. гонећи, терајући кога приморати га да оде, побегне куда далеко. — Не би се требало до Брода зауставити, док се душман не претјера у своју земљу. Мул. б. дајући правац чему учинити да пређе куда. — Претеро̂ Левча полако скелу у Банат. Чипл. в. јашући прећи преко чега. — Силни коњи, а бијесни Турци, Удбинско ми поље прећераше. НП Вук. 2. фиг. представити што у јако увећаним размерама, у превеликој мери извршити неку радњу, превршсити меру у чему, преувеличати. — Увиде да је претерао шалом. Вес. Моји назори не бијаху претјерани. Ков. А. Е, то ти и јест гријех ... што си прећерао у понизности. Андр. И.