Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пре̏те̄шко

прилтом 4, стр. 1000

пре̏те̄шко

претешко

Лема

претешко

Извор

том 4, стр. 1000, редослед 16

  1. —

    превише, сувише тешко тужити кога, подносити тужбу суду.

    — нити за то суседа прети.
    Арх. 1926,
    пре̏ти, пре̂м (3. л. мн. пру̑) несврш. заст. Плод ако с гране на туђу земљу опадне, господар дрвета није властан тражити га

Пододреднице

~ се

Vз. повр. 1. препирати се, свађати се с ким. — Зар не чујете како се пре са својом живади? Јурк. Даа, знам ја — прео се Илија ... хоћеш ти да ја одговарам за те ... Даа, ти побјегао, а ја ћу одговарати. Ћоп. 2. правн. водити парницу, парничити се. — Чланом ... се наређује како ће се судити кад се два села пру о сеоским међама. Нов

Vз. повр. препирати се, свађати се с ким.правн. водити парницу, парничити се.
Изворни текст (OCR)
пре̏те̄шко прил. превише, сувише тешко. пре̏ти, пре̂м (3. л. мн. пру̑) несврш. заст. тужити кога, подносити тужбу суду. — Плод ако с гране на туђу земљу опадне, господар дрвета није властан тражити га нити за то суседа прети. Арх. 1926.