Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѐтио

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 1001

прѐтио

претио

Лема

претио

Извор

том 4, стр. 1001, редослед 8

  1. 1.а.

    (комп. пре̏тљӣ) 1 који има пуно, дебело тело; ухрањен, угојен, гојазан.

    комп. — компаратив
    — Па посједе претила кулаша.
    НП Вук
    Гости ... лакомо навалише на сто, који су зачас преплавили својим тустим, претилим сподобама.
    Козарч.
  2. 1.б.

    крупан, меснат.

    — У челу стола посади ... фра Јеру ... коме су и сами прсти на руци претили.
    Ћип.
  3. 2.

    фиг. обилан, богат.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — До дна душе забоље га претила надница.
    Лоп.
  4. 3.

    фиг. пун изражајности, снаге, свежине.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Позната вам је ријеч ... Бошњака: претила је, лијепа је.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
прѐтио, -ила, -ило (комп. пре̏тљӣ) 1. а. који има пуно, дебело тело; ухрањен, угојен, гојазан. — Па посједе претила кулаша. НП Вук. Гости ... лакомо навалише на сто, који су зачас преплавили својим тустим, претилим сподобама. Козарч. б. крупан, меснат. — У челу стола посади ... фра Јеру ... коме су и сами прсти на руци претили. Ћип. 2. фиг. обилан, богат. — До дна душе забоље га претила надница. Лоп. 3. фиг. пун изражајности, снаге, свежине. — Позната вам је ријеч ... Бошњака: претила је, лијепа је. Шен.