пре̏тмаст

пре̏тмаст, -а, -о превише, сувише тмаст. — Диже се претмасти југ те мрачи и кИшом расхлађује небо. Марет. тиж=у̂ја́ујре;у̏жу̏ лку̏уи̏иѝ у̏јжу̏е̂и̏ђју̏ ђу̏у̏у̏ е́у̀к у̏ и̏р р̏и̏у̏у̏у̏уи̏ кжђу̏у̂у̏ у̏е̏ ј у̏ј: а̀г к, уи̏иитз ји. у̏у̏ лју̀у̏у̏у̏ у̏* уу̂ђи́ђии,кт,ж ју̏ .ку*то̏у̏иви ѝк4е̏; иик.к ,у̏у̏* в5 у̏; =у̀ к 5ку̏*ђк; ћу̏;ј ђују̀;а̏ју̏лѝз (7 флу̏у̂ж у̏у́ ку̏ђ5 у̏р́*;у́*к ретее̏јое̏.м. ж :е́и́к ти́и̏ у̂у̏) iу̏е̏жу̏,з а̄у̏у̏е́г(у̏у̏:ке̏у̏у̏у̏ј и́iтбж y̏VȍỳȆ. 'у̏р и́.;у̏у̏киј5 у̏к б? р̀ејжижву̏лу̀т и̑ т збатку и̏ ж.. жихѝру̀ѝ и̏е̂. :у̏ у̏5у̏зу̏ј« у̏ри́ђкћк жл у̏е̏к и̏у̏екј: у̏ђу̏у̏у̀уи у̂,у̏гку~ ђа̏;у̏ 2у̏ћ ђћ*њу̂у̏е́ 2у̏iћ р̏у̏ у̀lу̏у̀р̏т у̏у̏кӣј жтвр 4