претполо̀жити

претположити

претположити

том 5, стр. 8, редослед 1

в.
ков в. претпоставити.
archaic
заст. — застарелов. — (после броја) век
в.
В. пример уз гл. им. ПретпОЛОжење.
в. — (после броја) векгл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

претполо̀жити, -о̀ложӣм сврш. ков. заст. в. претпоставити. В. пример уз гл. им. ПретпОЛОжење.