Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѐтуцати

сврштом 5, стр. 12

прѐтуцати

претуцати

Лема

претуцати

Извор

том 5, стр. 12, редослед 13

  1. 1.а.

    поново истуцати.

  2. 1.б.

    сувише ситно истуцати.

  3. 2.

    превише истући, избити, претући.

    — Бесмо вам сви збуњени и покуњени, ко̑ претуцани да смо од јаког умора.
    Богдан.
    Њихова је савест мало нагњечена, карактер начет, воља претуцана.
    Прод.
Изворни текст (OCR)
прѐтуцати, -а̄м сврш. 1. а. поново истуцати. б. сувише ситно истуцати. 2. превише истући, избити, претући. — Бесмо вам сви збуњени и покуњени, ко̑ претуцани да смо од јаког умора. Богдан. фиг. Њихова је савест мало нагњечена, карактер начет, воља претуцана. Прод.