пре́тња

пре́тња, ијек. пријѐтња, ж 1. плашење, застрашивање кога. — Отпоче ... најпре молбом ... па кад то не поможе, одбор удари у претњу. Ранк. Није се обазирао ... на пријетње којима су га обасипали. Креш. 2. могућ(н)а, потенцијална опасност. — Мрачни поглед те зјенице злосутан је и пун пријетње. Пав. Владао је онај нарочити ... мир фронта ... кад се претња смрти одмара. Вас.у̏ у̏ у̏вж), з њи̂и́ у̏у̏; ужу̏ у̀ е̄е́ј у̏иу̂-: о̏зу̀лр,р у̏у̏у̏ѝку̏ђзркђчу̏: јзу̏икјјјут) јо; у̏у̏у̏у̏^ ји: ж т лиеу̏кук)и̑,'у̏; ву̏ 2у̏у̀(у̏у̏у̏и̏ иј ђе̏у̂ е́и̂з Е̑4 4у̏у̏ у̏ви̏:;т ли5у́5 у̀фу̀ббђу̏ у̏вју̀2ђру̏ кѝкик у̏ у̂у̂ § у̏и̏у̏тки̏ђђ оуиђу̏фјги жу̏у̏ ку̏е́т''у̏у́ зу у̂у́ Ех ( јруа а уу̏* у̀у̏у̏.јкики̏е̏, у̏ жри зужр киу̏и̂ж*ји̏ ј.к. у̀и̏и̏ ј јђ: tу̏sу̀" .ке̄р̏:*ђју̏у̏у̂укђуу̏ Е́уки̑о̑ѝу̏рии; у̏р̏:, у̀зу̏у̏ у̏фу̏у̏ѝокзу̏ ,ик;у̏ <Ђу̂у̏јi2ђа̄ж:у̏''е̂жу̏iу̏и̑ г:у̏:жђи̂ј у̏ж2уу"т .(у̏4'*ѐкте̏у̀) зђђ у̏у̏)'у̏тј p̏i) хе́у̀у̏,yỳiỳ ђјр̏ зу̂у̏р̏ј ј иЕ́у̏